Vazduh u Kragujevcu prekomerno je zagađen, pre svega usled povećane koncentracije PM2,5 i PM10 čestica, prema navodima Agencije za zaštitu životne sredine. Problem zagađenja životne sredine uzrokovan sagorevanjem uglja u toplani „Energetika“ prepoznat je više decenija unazad. Stručnjaci iz Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) pri izradi studije opravdanosti projekta, posebno su razmatrali potrebu za smanjenjem emisije gasova sa efektom staklene bašte, kao posledicu klimatskih promena sa kojima će se Srbija suočiti u narednom periodu. Evropski parlament je 2017. godine usvojio predlog da se do 2030. godine energetska efikasnost poveća za 35% u Evropskoj Uniji (EU). Srbija će na putu ka EU morati da sledi propisane standarde.
Institut za javno zdravlje u Kragujevcu prati kvalitet vazduha na području Šumadijskog upravnog okruga od 1975. godine i to oblasti:
- Sistematsko praćenje imisije osnovnih i specifičnih zagađujućih materija poreklom iz stacionarnih izvora – sprovodi se svakodnevno, tako što se na pet mernih mesta određuje koncentracija SO2, čađi i azotovih oksida, a na 12 mernih mesta količina ukupnih taložnih materija, od toga na četiri merna mesta određuje se prisustvo teških metala (olovo, kadmijum i cink).
- Kontrolu kvaliteta vazduha poreklom od izduvnih gasova motornih vozila – podrazumeva određivanje koncentracije čađi, azotnih oksida, olova, formaldehida i benzena, na četiri merna mesta svakog meseca u trajanju od 7 dana.
„Pravilnikom o graničnim vrednostima, metodama merenja imisije, kriterijumima za uspostavljanje mernih mesta i evidenciji podataka“ definisana je prosečna godišnja vrednost za ukupne taložne materije, 200 mg/m2/dan u naseljenim mestima. Prema ovom pravilniku Grad Kragujevac spada u najzagađenije gradove u Srbiji. Merenja Institut za javno zdravlje Kragujevac pokazuju da u zimskim mesecima količina ukupnih taložnih materija, čađi i ugljen-dioksida prelazi propisane granične vrednosti imisije.
Izvršeno je ispitivanje uticaja aerozagađenja na zdravlje dece. Loše zdravlje u detinjstvu može imati za posledicu loše zdravlje u odraslom dobu, sa posledičnim zdravstvenim, ekonomskim i socijalnim reperkusijama na društvo u celini. Uticaj aerozagađenja uzrokovanog korišćenjem uglja i mazuta za proizvodnju toplotne energije u centralnoj toplani „Energetika d.o.o.“ u Kragujevcu na pogoršanje zdravlja kod dece, jedan je od najvećih izazova javnog zdravlja na teritoriji Grada.
Cilj projekta bio je sagledavanje uticaja aerozagađenja na pogoršanje astme i hroničnog bronhitisa kod dece osnovnoškolskog uzrasta kroz analizu učestalosti poseta pedijatrima u Domu zdravlja Kragujevac, u periodu 01. jul 2021. godine do 31. juna 2022. godine, po mesecima i ambulantama. Iz Zdravstvenog informacionog sistema Doma zdravlja Kragujevac izdvojena su deca uzrasta 7-15 godina koja su imala astmu ili opstruktivni bronhitis (dijagnoze J40, J44 i J45 po Međunarodnoj klasifikaciji bolesti), i koja su u periodu 01. jul 2021. godine do 31. juna 2022. godine posetili pedijatre u Domu zdravlje (DZ) Kragujevac, po mesecima i ambulantama. Služba za zdravstvenu zaštitu dece organizovana je u četiri ambulante Centar, Aerodrum, Stanovo i Bresnica. Međutim, usled pandemije jedino su Centralni školski dispanzer i ambulanta u Stanovu radile sve vreme, pa je poređenje izvršeno između ove dve ambulante.
U DZ Kragujevac u periodu od 1. jul 2021. godine do 31. juna 2022. godine pregledano je ukupno 2097 dece sa astmom ili hroničnim opstruktivnim bronhitisom i realizovano ukupno 2564 poseta. Najveći broj pacijenata zabeležen je u decembru, aprilu i junu mesecu. Najveći broj poseta pedijatru realizovan je u martu.
U Centralnom školskom dispanzeru od ukupnog broja pacijenata najveći broj zabeležen je u novembru (146 lica; 10,9%), decembru (145 lica; 10,8%) i martu mesecu (134 lica; 10%). Najmanji broj pacijenata bio je u julu (83 lica; 6,2%) i avgustu mesecu (69 lica; 5,1%). U Ambulanti Stanovo najveći broj pacijenata bio je u martu (65 lica; 13,3%), maju (47 lica; 9,6%) i junu mesecu (46 lica; 9,4%). Najmanji broj pacijenata zabeležen je u novembru mesecu (28 lica; 5,7%).
U analiziranom periodu zabeležene su varijacije u koncentraciji zagađujućih materija u ambijentalnom vazduhu. Nivo zagađenja različit je u različitim mesecima i na različitim mernim mestima. Koncentracije SO2 i NO2 gotovo da nisu prelazile propisane vrednosti. Međutim, najveći broj dana u grejnoj sezoni koncentracije čađi prelazile su propisane vrednosti. Najveće koncentracije čađi izmerene su kod Medicinske škole i na Maloj vagi u zimskim mesecima. Istovremeno i koncentracije suspendovanih PM10 čestica u zimskim mesecima prelazile su dozvoljene vrednosti.
Kada je reč o vangrejnoj sezoni, u julu i avgustu mesecu broj poseta lekaru bio je najmanji, a u vazduhu nisu zabeležena značajna odstupanja vrednosti zagađujućih materija. U septembru lagano raste broj pregleda dece, iako se ne registruje značajnije zagađenje vazduha. Ovo bi možda moglo da se poveže sa cvetanjem ambrozije, koje počinje krajem avgusta i nastavlaj se u septembru mesecu, pa iako nema značajnog zagađenja vazduha, uočava se porast broja pregleda kod pedijatra.
U grejnoj sezoni, u oktobru i novembru mesecu beleži se veće zagađenje vazduha, pre svega na Maloj vagi i kod Medicinske škole i porast broja pregleda u Centralnom školskom dispanzeru. U decembru mesecu registrovano je povećanje nivo čađi na svim mernim mestima, naročito na Maloj vagi i kod Medicinske škole, kao i veliki porast broja poseta i pregleda dece u obe ambulante. U januaru i februaru mesecu broj dana u kojima je koncentracija čađi preko dozvoljene vrednosti se smanjuje. Istovremeno i broj pregleda je smanjen. U martu su, pored povišenih vrednosti čađi, prisutne povećane koncentracije suspendovanih RM10 čestica na oba merna mesta, a broj poseta i pregleda pedijatara u Domu zdravlja se povećava.
Od aprila meseca (vangrejna sezona) nisu zabeležene prekomerne koncentracije zagađujućih materija u ambijentalnom vazduhu. Međutim, broj poseta lekaru dece sa astmom i hroničnim bronhitisom nije značajno opao usled intenzivnog bujanja vegetacije.
- Analiza učestalosti poseta dece sa dijagnozom astme ili hroničnog bronhitisa pedijatru zahteva trostruki pristup. Prvi je aerozagađenje uzrokovano prisustvom povećane koncentracije zagađujućih materija, pre svega usled sagorevanja uglja u toplani „Energetika d.o.o.“ Drugi je prisustvo inhalacionih alergogena koji potiču iz prirode. Treće je pandemija Covid-19 koja je uticala kako na organizaciju i rad Službi za zdravstvenu zaštitu dece, tako i na broj poseta pedijatru.